Слабинский Владимир Юрьевич (dr_slabinsky) wrote,
Слабинский Владимир Юрьевич
dr_slabinsky

Category:

Сербская сказка: У царя Трояна козлиные уши

Троян с козьими ушами

Жил-был царь по имени Троян. У него были козлиные уши. Цирюльники приходили по очереди брить его, но кто из них ни приходил, домой уже не возвращался. Как побреет цирюльник царя Трояна, тот и спрашивает его:
- Что ты у меня заметил?
А тот отвечает:
- Козлиные уши.
Ну, тут ему и конец.
Так дошла очередь еще до одного цирюльника, но он прикинулся больным и вместо себя послал подмастерье. Царь спросил:
- Отчего не пришел сам хозяин?
А подмастерье отвечает:
- Заболел.


Сел царь Троян, молодец побрил его и, понятно, заметил, что у царя козлиные уши.
Царь спросил:
- Что ты заметил у меня?
- Ничего.
Тогда царь дал ему двенадцать дукатов и приказал, чтобы впредь только он приходил его брить.
Вернулся подмастерье домой. Хозяин - к нему: как было у царя? Тот ответил, что все сошло благополучно: царь велел ему и впредь приходить его брить. А о том, что у царя козлиные уши, промолчал малый. Ну вот, долгое время ходил он брить царя Трояна, каждый раз получал по двенадцать дукатов, но никому не говорил, что у царя козлиные уши. Наконец парню невмоготу уж было тайну хранить, стал он хиреть и чахнуть. Хозяин заметил, что недужится ему, начал расспрашивать, и парень долго отмалчивался, но наконец сказал:
- Есть у меня на душе тайна, да поведать о ней не смею. А сказал бы, сразу бы отлегло от сердца.
- Откройся мне, - сказал цирюльник, - я никому не скажу! А меня боишься, пойди к духовнику и признайся ему. Если же и ему боишься открыться, то выйди за город, выкопай в поле яму, всунь в нее голову и трижды поведай земле свою тайну, а потом засыпь яму.
Подмастерье так и сделал: вышел из города, в поле выкопал яму, всунул туда голову и трижды сказал:
- У царя Трояна козлиные уши.
Потом засыпал яму землей и, успокоившись, пошел домой.
Спустя некоторое время на том месте выросла бузина и дала три красных побега, прямых, как стрела. Пастушата срезали один прут и сделали из него свирель. Но только начали на ней играть, как она запела:
- У царя Трояна козлиные уши!
Скоро о том узнал весь город, наконец дошло и до царя Трояна, что дети наигрывают на свирели: «У царя Трояна козлиные уши!»
Он позвал к себе подмастерье:
- Стало быть, ты все-таки рассказал обо мне народу?
Бедняга стал оправдываться, что никому ничего не говорил, хотя и видел, какие у царя уши. Царь выхватил саблю, хотел зарубить его. Струсил подмастерье и стал ему все по порядку рассказывать: как он поведал тайну земле и как на том месте выросла бузина, как сделали из веток бузины три свирели и каждая свирель играет одно и то же. Тогда царь сел с ним в карету и поехал на то место, хотел проверить, правду ли парень сказал. А там уж остался только один прут. Царь Троян приказал сделать из него свирель. Сделали свирель, заиграли на ней и сразу услышали: «У царя Трояна козлиные уши!»
Царь убедился, что на земле ничего нельзя скрыть, даровал парню жизнь и после того позволял себя брить каждому цирюльнику.

У цара Тројана козје уши (Текст на сербском)

Био је један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао, није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши; онда би га цар Тројан одмах посекао.

Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан, па пошље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седе те га момак обрије. Момак, бријући цара, опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео ништа. Онда му цар да дванаест дуката и рече му да одсад увек долази он да га брије. Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката што је од цара добио, али му не каже да је у цара видео козје уши.

Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје уши. Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу. али нс сме никоме казати, „а да ми је", вели „да коме год кажем, одмах би ми одлакнуло." Онда му мајстор рече:

— Кажи мени, ја нећу никоме казати; ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изиђи у поље иза града, па ископај јаму те закопај главу у њу, па у три пута земљи кажи шта Знаш, па онда опет јаму затрпај.

Момак избере ово треће: отиде иза града у поље, па ископа јаму, те у њу завуче гдаву и у три пута рекне:

— У цара Тројана козје уши! — Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући.

Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа. Чобанчад, кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас:

— У цара Тројана козје уши!

То се одмах разгласи по свему граду, а најпосле и цар Тројан сам собом чује како деца свирају:

— У цара Тројана козје уши!

Чувши то, цар Тројан одмах дозове онога берберског момка, па га запита:

- Море, шта си ти огласио народу за мене?

А он се сиромах стане правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу да га посече, а он се препадне, па све по реду искаже како се земљи исповедао па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје онаки глас. Онда цар седне с њим на кола, и пође на оно место да види је ли истина; кад тамо, али још само један прут нађу. Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас:

— У цара Тројана козје уши!

Онда се цар Тројан увери да се на земљи не може ништа сакрити, па ономе берберину опрости живот, и после допусти да сваки може долазити да га брије.


Найдено Вконтакте у Льва Рудольфовича Прозорова
Tags: Русь, Сербия, архетипы, позитивная динамическая психотерапия, символизм, сказки, славяне, теория метода, традиция, транскультуральная психология
Subscribe

  • Ахалтекинец

    В детстве посчастливилось увидеть ахалтекинца. Само совершенство! Породе 5000 лет, она считается эталонной.

  • Весна идет

    А у нас на даче уже весна, чего и вам желаю! Для меня весна - это первые цветы. Пусть не ярок их наряд, но так нежен аромат, В них весны…

  • Николай Гумилев — поэт-гусар

    Вспоминая Николая Степановича Гумилева (1886-1921) мы часто упускаем важную деталь его биографии. В Первую Мировую войну Гумилев воевал в составе:…

  • Post a new comment

    Error

    Anonymous comments are disabled in this journal

    default userpic

    Your reply will be screened

    Your IP address will be recorded 

  • 0 comments